Teh­ni­ka mu­ši­ča­re­nja nim­fom je sa­ma po se­bi već do­volj­no spe­ci­fič­na da se mo­že na­zva­ti kom­pli­ko­va­nom. Ne­ki mu­ši­ča­ri uop­šte je i ne ko­ri­ste, sma­tra­ju­ći je ne­do­volj­no atrak­tiv­nom i ne­u­čin­ko­vi­tom. Me­đu­tim, stva­ri sto­je dru­ga­či­je...
– Ri­blje vr­ste ko­je se naj­če­šće mu­ši­ča­re, naj­ve­ći dio hra­ne uzi­ma­ju pod po­vr­ši­nom vo­de. Ne­kim is­tra­ži­va­nji­ma utvr­đe­no je da se i pre­ko 70 od­sto ukup­nog hra­nje­nja de­ša­va is­pod po­vr­ši­ne vo­de. Vje­šti mu­ši­čar će re­la­tiv­no la­ko ulo­vi­ti pro­bir­lji­vog li­plje­na ili pla­šlji­vu pa­strm­ku po­tu­ra­ju­ći svoj ma­mac ona­mo gdje ga ri­ba naj­vi­še oče­ku­je. Stva­ri po­sta­ju još kom­pli­ko­va­ni­je ka­da se od­lu­či­te pe­ca­ti sa ve­o­ma ma­lim nim­fa­ma. Ra­di se ve­o­ma sit­nim udi­ca­ma 20, 22 či­je je ti­je­lo du­gač­ko sve­ga ne­ko­li­ko mi­li­me­ta­ra, a neo­p­hod­no ote­ža­nje je mi­ni­mal­no. Ka­ko nam u pro­lje­će pri­ro­da ser­vi­ra ve­li­ke in­sek­te/nim­fe, ta­ko za­la­skom u lje­to oni bi­va­ju sve ma­nji i ma­nji. Mno­go je ma­nje efi­ka­sno lo­vi­ti ri­bu u ljet­njim/je­se­njim da­ni­ma nim­fa­ma ve­li­či­ne 10, 12, od­no­sno ne­što ve­ćih di­men­zi­ja – ka­že Bo­ško Vu­le­vić, ne­ka­da­ši re­pre­zen­ta­ti­vac Cr­ne Go­re.
On pod­sje­ća da ta­da na­stu­pa pe­ri­od u ko­jem je uče­šće i učin­ko­vi­tost nim­fa­re­njem mi­kro­nim­fi­ca­ma go­to­vo pre­sud­no. Da vi­di­mo šta nam je po­treb­no od opre­me i ma­ma­ca za je­dan kva­li­te­tan ri­bo­lov na mi­kro­nim­fi­ce.
– Kom­plet­na opre­ma „mi­kro nim­fa­ro­ša” mo­ra da bu­de pri­la­go­đe­na sa­mom mam­cu. Štap, če­krk, ka­nap, po­go­to­vo pred­vez i ko­nač­no vr­šni dio pred­ve­za „ti­pet”. Tre­ba pu­no prak­se i vje­šti­ne „či­ta­nja vo­de” da bi se ta­ko si­ću­šna nim­fa spu­sti­la na dno i oda­tle kre­nu­la u svoj ples ka po­vr­ši­ni. Pred­vez kao naj­va­žni­ji dio opre­me obič­no bu­de du­ga­čak iz­me­đu pet i šest me­ta­ra u bo­ji ko­ja se mo­že la­ko uoči­ti nad vo­dom. Pra­va kom­bi­na­ci­ja bo­ja je fluo-ze­le­na i na­ran­dža­sta. Ta­ko­đe, pred­vez isto­vre­me­no mo­ra bi­ti do­volj­no de­beo da pre­ne­se ener­gi­ju za­ma­ha na nim­fu ka­da se za­ba­cu­je/pla­si­ra, a opet na dru­gu stra­nu do­volj­no ta­nak da svo­jom te­ži­nom ne po­vla­či nim­fu na­zad ka po­vr­ši­ni vo­de. Vr­šni dio pred­ve­za „ti­pet” je naj­fi­ni­ji dio opre­me do­volj­no ta­nak da re­la­tiv­no la­ga­noj nim­fi ne pra­vi ve­li­ki ot­por pri­li­kom za­ra­nja­nja, što ta­nji i ri­ba će ga ma­nje pri­mje­ći­va­ti, a opet do­volj­no jak i kva­li­te­tan da iz­dr­ži bor­bu li­plje­na ili pa­strm­ke od 50+ cm. Naj­bo­lja de­blji­na ti­pe­ta tre­ba da bu­de u ve­li­či­ni iz­me­đu 0.06 i 0.10 mm – sa­vje­tu­je Vu­le­vić.
Štap svo­jom ak­ci­jom pra­ti ,,pri­ču” i bez do­bro uklo­plje­nog či­ta­vog si­ste­ma ne­mo­gu­će je lo­vi­ti ul­tra ma­lim nim­fa­ma. Pre­po­ru­če­ne ak­ci­je šta­po­va su od nu­la do tri AFT­MA, du­ži­ne iz­me­đu 10 i 11 fi­ta. Zna­či, šta­po­vi su ne­što du­ži od onih za kla­sič­no mu­ši­ča­re­nje su­vim mu­ši­ca­ma iz raz­lo­ga bo­ljeg pla­sma­na pri­li­kom vo­đe­nja ci­je­log si­ste­ma oko nim­fe.
– Naj­če­šće ko­ri­šće­ne mu­ši­ce pri­li­kom nim­fa­re­nja ul­tra­la­ga­nim nim­fi­ca­ma su: fa­za­nov rep, gu­lje­ni pa­un, ma­sli­na­sta jed­no­dnev­ka, gu­lje­ni pi­je­tao. Pra­vi­la za iz­bor mu­ve baš i ne­ma, tre­ba pro­ba­ti sve sa ra­znim teh­ni­ka­ma vo­đe­nja. Na na­šim vo­da­ma u Cr­noj Go­ri, a pr­ven­stve­no se tu mi­sli na ri­je­ke Ta­ru i Lim, mo­gu­će je i nim­fa­re­nje ne­kim dru­gim teh­ni­ka­ma. Dok na po­zna­tim mu­ši­čar­skim vo­da­ma po­put Rib­ni­ka ili Sa­ni­ce u Bo­sni, kao i na Be­loj u Slo­vač­koj na svjet­skom pr­ven­stvu, Ko­kri u Slo­ve­ni­ji mo­ja is­ku­stva su bi­la ta­kva da je za bi­lo ka­kav kva­li­te­tan re­zul­tat, je­di­no pra­vo rje­še­nje bi­lo nim­fa­re­nje naj­sit­ni­jim mi­kro-nim­fa­ma. Ne­vje­ro­vat­no je pro­ži­ma­nje adre­na­li­na i ogrom­no za­do­volj­stvo ka­da uhva­ti­mo li­plje­na ka­pi­tal­ca od 50+ cm, ko­ri­ste­ći ta­ko fi­ni ta­nan pri­bor sa ma­ju­šnom udi­com bez kon­tra­ku­ke – ka­že Bo­ško Vu­le­vić.
Sa­zna­je­mo i da su to ne­za­bo­rav­ni tre­nu­ci za­do­volj­stva...
– Ka­da vas či­ta­vim ti­je­lom ob­u­zme ogrom­na ko­li­či­na adre­na­li­na. Vra­ća­njem sprot­skog pro­tiv­ni­ka na­zad u vo­du, po­bje­đu­ju sport­ski duh i vi­te­štvo – ka­že Vu­le­vić.
On za­klju­ču­je da lov mi­kro nim­fa­ma je ja­ko za­htjev­na mu­ši­čar­ska sprort­sko-ri­bo­lov­na di­sci­pli­na, ko­ja zah­ti­je­va 100 od­sto uče­šće ri­bo­lov­ca i upo­tre­bu naj­fi­ni­je opre­me do ko­je ni­je baš la­ko do­ći, ko­ja ima svo­ju ci­je­nu, ali za­do­volj­stvo ni­ka­da ne iz­o­sta­je po­go­to­vo ako se u pra­vim uslo­vi­ma upo­tri­je­bi po­seb­na vje­šti­na lo­va „na vi­đe­no”, ka­da vi­di­mo ri­bu – pli­jen, ali o to­me u ne­kom dru­gom pri­li­kom.
S. B. Mu­ri­no